Osnovna škola "MB"

STANDARDI KVALITETA RADA U OSNOVNOJ ŠKOLI ,,MB“

1. PROGRAMIRANJE, PLANIRANJE I IZVEŠTAVANJE POSLOVNIH PROCESA U OSNOVNOJ ŠKOLI ,,MB“

1.1. Programiranje obrazovno-vaspitnog rada je u funkciji kvalitetnog rada škole

  • Školski program se zasniva na propisanim načelima za izradu ovog dokumenta.
  • U izradi Razvojnog plana ustanove učestvovale su ključne ciljne grupe (nastavnici, stručni saradnici, direktor, učenici, roditelji, lokalna zajednica).
  • Sadržaj ključnih školskih dokumenata održava specifičnosti ustanove.
  • Programiranje rada zasniva se na analitičko-istraživačkim podacima i procenama kvaliteta rada ustanove.
  • U programiranju rada uvažavaju se uzrasne, razvojne i specifične potrebe učenika.

1.2. Planiranje rada organa, tela i timova je u funkciji efektivnog i efikasnog rada u školi

  • Godišnji plan rada donet je u skladu sa školskim programom, razvojnim planom i godišnjim kalendarom.
  • U operativnim/akcionim planovima organa, tela, timova, stručnih saradnika i direktora konkretizovani su ciljevi iz razvojnog plana i školskog programa i uvažene su aktuelne potrebe škole.
  • Planovi organa, tela i timova jasno odslikavaju procese rada i projektuju promene na svim nivoima delovanja.
  • Operativno planiranje organa, tela i timova predviđa aktivnosti i mehanizme za praćenje rada i izveštavanje tokom školske godine.
  • Godišnji izveštaj sadrži relevantne informacije o radu škole i usklađen je sa sadržajem godišnjeg plana rada.

1.3. Planiranje obrazovno-vaspitnog rada usmereno je na razvoj i ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja, standarda postignuća/ishoda u nastavnim predmetima i opštih međupredmetnih i predmetnih kompetencija

  • Nastavnici koriste međupredmetne i predmetne kompetencije i standarde za globalno planiranje nastave i ishode postignuća za operativno planiranje nastave.
  • U operativnim planovima nastavnika i u njihovim dnevnim pripremama vidljive su metode i tehnike kojima je planirano aktivno učešće učenika na času.
  • Planiranje dopunske nastave i dodatnog rada je funkcionalno i zasnovano je na praćenju postignuća učenika.
  • U planiranju slobodnih aktivnosti uvažavaju se rezultati ispitivanja interesovanja učenika.
  • Planiranje vaspitnog rada sa učenicima zasnovano je na analitičko-istraživačkim podacima, specifičnim potrebama učenika i uslovima neposrednog okruženja.
  • Pripreme za nastavni rad sadrže samovrednovanje rada nastavnika i/ili napomene o realizaciji planiranih aktivnosti.
2. NASTAVA I PROCES UČENJА U OSNOVNOJ ŠKOLI ,,MB“

 

2.1. Nastavnik efikasno upravlja procesom učenja na času

  • Učeniku su jasni ciljevi časa/ishodi učenja i zašto to što je planirano treba da nauči.
  • Učenik razume objašnjenja, uputstva i ključne pojmove.
  • Nastavnik uspešno strukturira i povezuje delove časa koristeći različite metode (oblike rada, tehnike, postupke…), odnosno sprovodi obuku u okviru zanimanja/profila u skladu sa specifičnim zahtevima radnog procesa.
  • Nastavnik postupno postavlja pitanja/zadatke/zahteve različitog nivoa složenosti.
  • Nastavnik usmerava interakciju među učenicima tako da je ona u funkciji učenja (koristi pitanja, ideje, komentare učenika, podstiče vršnjačko učenje).
  • Nastavnik funkcionalno koristi postojeća nastavna sredstva i učenicima dostupne izvore znanja.

2.2. Nastavnik prilagođava rad na času obrazovno-vaspitnim potrebama učenika

  • Nastavnik prilagođava zahteve mogućnostima svakog učenika.
  • Nastavnik prilagođava način rada i nastavni materijal individualnim karakteristikama svakog učenika.
  • Nastavnik posvećuje vreme i pažnju svakom učeniku u skladu sa njegovim obrazovnim i vaspitnim potrebama.
  • Nastavnik primenjuje specifične zadatke/aktivnosti/materijale na osnovu IOP-a i plana individualizacije.
  • Učenici kojima je potrebna dodatna podrška učestvuju u zajedničkim aktivnostima kojima se podstiče njihov napredak i interakcija sa drugim učenicima.
  • Nastavnik prilagođava tempo rada različitim obrazovnim i vaspitnim potrebama učenika.

2.3. Učenici stiču znanja, usvajaju vrednosti, razvijaju veštine i kompetencije na času

  • Aktivnosti/radovi učenika pokazuju da su razumeli predmet učenja na času, umeju da primene naučeno i obrazlože kako su došli do rešenja.
  • Učenik povezuje predmet učenja sa prethodno naučenim u različitim oblastima, profesionalnom praksom i svakodnevnim životom.
  • Učenik prikuplja, kritički procenjuje i analizira ideje, odgovore i rešenja.
  • Učenik izlaže svoje ideje i iznosi originalna i kreativna rešenja.
  • Učenik primenjuje povratnu informaciju da reši zadatak/unapredi učenje.
  • Učenik planira, realizuje i vrednuje projekat u nastavi samostalno ili uz pomoć nastavnika.

2.4. Postupci vrednovanja su u funkciji daljeg učenja

  • Nastavnik formativno i sumativno ocenjuje u skladu sa propisima, uključujući i ocenjivanje onog što su učenici prikazali tokom rada na praksi* (praksa učenika u srednjoj stručnoj školi).
  • Učeniku su jasni kriterijumi vrednovanja.
  • Nastavnik daje potpunu i razumljivu povratnu informaciju učenicima o njihovom radu, uključujući i jasne preporuke o narednim koracima.
  • Učenik postavlja sebi ciljeve u učenju.
  • Učenik ume kritički da proceni svoj napredak i napredak ostalih učenika.

2.5. Svaki učenik ima priliku da bude uspešan

  • Nastavnik/instruktor praktične nastave i učenici se međusobno uvažavaju, nastavnik/instruktor praktične nastave podstiče učenike na međusobno uvažavanje i na konstruktivan način uspostavlja i održava disciplinu u skladu sa dogovorenim pravilima.
  • Nastavnik koristi raznovrsne postupke za motivisanje učenika uvažavajući njihove različitosti i prethodna postignuća.
  • Nastavnik podstiče intelektualnu radoznalost i slobodno iznošenje mišljenja.
  • Učenik ima mogućnost izbora u vezi sa načinom obrade teme, oblikom rada ili materijala.
  • Nastavnik pokazuje poverenje u mogućnosti učenika i ima pozitivna očekivanja u pogledu uspeha.
3. OBRAZOVNA POSTIGNUĆA UČENIKA U OSNOVNOJ ŠKOLI ,,MB“

 

3.1. Rezultati učenika na završnom ispitu pokazuju da učenici dostižu određene nivoe postignuća u okviru nastavnih predmeta, odnosno pokazuju ostvarenost ciljeva i ishoda učenja

Napomena: Ovaj standard je primenljiv samo za osnovnu školu.

  • Rezultati učenika na završnom ispitu iz srpskog/maternjeg jezika i matematike su na nivou ili iznad nivoa republičkog proseka.
  • Manje od 20% učenika ostvaruje određene nivoe postignuća iz srpskog/maternjeg jezika i matematike u kvartalu 1 raspodele rezultata.
  • Najmanje 40% učenika ostvaruje određene nivoe postignuća iz srpskog/maternjeg jezika i matematike zbirno u kvartalima 2 i 3 raspodele rezultata.
  • Najmanje 20% učenika ostvaruje određene nivoe postignuća iz srpskog/maternjeg jezika i matematike u kvartalu 4 raspodele rezultata.
  • Najmanje 70% učenika ostvaruje određene nivoe postignuća iz izabranog nastavnog predmeta zbirno u kvartalima 2, 3 i 4 raspodele rezultata.
  • Učenici koji dobijaju dodatnu obrazovnu podršku postižu očekivane rezultate na završnom ispitu u odnosu na individualne ciljeve/ishode učenja.
  • Prosečna postignuća odeljenja na testovima iz srpskog/maternjeg jezika i matematike su ujednačena.

3.2. Škola kontinuirano doprinosi boljim obrazovnim postignućima učenika

  • Rezultati praćenja obrazovnih postignuća koriste se za dalji razvoj učenika.
  • Učenici kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška ostvaruju postignuća u skladu sa individualnim ciljevima učenja/prilagođenim obrazovnim standardima.
  • Učenici su uključeni u dopunsku nastavu u skladu sa svojim potrebama.
  • Učenici koji pohađaju dopunsku nastavu pokazuju napredak u učenju.
  • Učenici koji pohađaju časove dodatnog rada ostvaruju napredak u skladu sa programskim ciljevima i individualnim potrebama.
  • Škola realizuje kvalitetan program pripreme učenika za završni ispit.
  • Rezultati inicijalnih i godišnjih testova i provera znanja koriste se u individualizaciji podrške u učenju.
  • Rezultati nacionalnih i međunarodnih testiranja koriste se funkcionalno za unapređivanje nastave i učenja.
4. PODRŠKA UČENICIMA U OSNOVNOJ ŠKOLI ,,MB“

4.1. U školi funkcioniše sistem pružanja podrške svim učenicima

  • Škola preduzima raznovrsne mere za pružanje podrške učenicima u učenju.
  • Škola preduzima raznovrsne mere za pružanje vaspitne podrške učenicima.
  • Na osnovu analize uspeha i vladanja preduzimaju se mere podrške učenicima.
  • U pružanju podrške učenicima škola uključuje porodicu odnosno zakonske zastupnike.
  • U pružanju podrške učenicima škola preduzima različite aktivnosti u saradnji sa relevantnim institucijama i pojedincima.
  • Škola pruža podršku učenicima pri prelasku iz jednog u drugi ciklus obrazovanja.

4.2. U školi se podstiče lični, profesionalni i socijalni razvoj učenika

  • U školi se organizuju programi/aktivnosti za razvijanje socijalnih veština (konstruktivno rešavanje problema, nenasilna komunikacija…).
  • Na osnovu praćenja uključenosti učenika u vannastavne aktivnosti i interesovanja učenika, škola utvrđuje ponudu vannastavnih aktivnosti.
  • U školi se promovišu zdravi stilovi života, prava deteta, zaštita čovekove okoline i održivi razvoj.
  • Kroz nastavni rad i vannastavne aktivnosti podstiče se profesionalni razvoj učenika, odnosno karijerno vođenje i savetovanje.

4.3. U školi funkcioniše sistem podrške učenicima iz osetljivih grupa i učenicima sa izuzetnim sposobnostima

  • Škola stvara uslove za upis učenika iz osetljivih grupa.
  • Škola preduzima mere za redovno pohađanje nastave učenika iz osetljivih grupa.
  • U školi se primenjuje individualizovani pristup/individualni obrazovni planovi za učenike iz osetljivih grupa i učenike sa izuzetnim sposobnostima.
  • U školi se organizuju kompenzatorni programi/aktivnosti za podršku učenju za učenike iz osetljivih grupa.
  • Škola ima uspostavljene mehanizme za identifikaciju učenika sa izuzetnim sposobnostima i stvara uslove za njihovo napredovanje (akceleracija; obogaćivanje programa).
  • Škola sarađuje sa relevantnim institucijama i pojedincima u podršci učenicima iz osetljivih grupa i učenicima sa izuzetnim sposobnostima.
5. ETOS U OSNOVNOJ ŠKOLI ,,MB“

 

5.1. Uspostavljeni su dobri međuljudski odnosi

  • U školi postoji dosledno poštovanje normi kojima je regulisano ponašanje i odgovornost svih.
  • Za diskriminatorsko ponašanje u školi dosledno se primenjuju mere i sankcije.
  • Za novopridošle učenike i zaposlene u školi primenjuju se razrađeni postupci prilagođavanja na novu školsku sredinu.
  • U školi se koriste različite tehnike za prevenciju i konstruktivno rešavanje konflikata.

5.2. Rezultati učenika i nastavnika se podržavaju i promovišu

  • Uspeh svakog pojedinca, grupe ili odeljenja prihvata se i promoviše kao lični uspeh i uspeh škole.
  • U školi se primenjuje interni sistem nagrađivanja učenika i zaposlenih za postignute rezultate.
  • U školi se organizuju različite aktivnosti za učenike u kojima svako ima priliku da postigne rezultat/uspeh.
  • Učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom učestvuju u različitim aktivnostima ustanove.

5.3. U školi funkcioniše sistem zaštite od nasilja

  • U školi je vidljivo i jasno izražen negativan stav prema nasilju.
  • U školi funkcioniše mreža za rešavanje problema nasilja u skladu sa Protokolom o zaštiti dece/učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama.
  • Škola organizuje aktivnosti za zaposlene u školi, učenike i roditelje, koje su direktno usmerene na prevenciju nasilja.
  • Škola organizuje posebne aktivnosti podrške i vaspitni rad sa učenicima koji su uključeni u nasilje (koji ispoljavaju nasilničko ponašanje, trpe ga ili su svedoci).

5.4. U školi je razvijena saradnja na svim nivoima

  • U školi je organizovana saradnja stručnih i savetodavnih organa.
  • Škola pruža podršku radu učeničkog parlamenta i drugim učeničkim timovima.
  • U školi se podržavaju inicijative i pedagoške autonomije nastavnika i stručnih saradnika.
  • Roditelji aktivno učestvuju u životu i radu škole.
  • Nastavnici, učenici i roditelji organizuju zajedničke aktivnosti u cilju jačanja osećanja pripadnosti školi.
  • Škola je centar inovacija i vaspitno-obrazovne izuzetnosti
  • Škola je prepoznatljiva kao centar inovacija i vaspitno-obrazovne izuzetnosti u široj i užoj lokalnoj i stručnoj zajednici.
  • Nastavnici kontinuirano preispituju sopstvenu vaspitno-obrazovnu praksu, menjaju je i unapređuju.
  • Nastavnici nova saznanja i iskustva razmenjuju sa drugim kolegama u ustanovi i van nje.
  • Rezultati uspostavljenog sistema timskog rada i partnerskih odnosa na svim nivoima škole predstavljaju primere dobre prakse.
  • Škola razvija inovativnu praksu i nova obrazovna rešenja na osnovu akcionih istraživanja.
6. ORGANIZACIJA RADA U OSNOVNOJ ŠKOLI ,,MB“, UPRAVLJANJE LJUDSKIM I MATERIJALNIM RESURSIMA

 

6.1. Rukovođenje direktora je u funkciji unapređivanje rada škole

  • Postoji jasna organizaciona struktura sa definisanim procedurama i nosiocima odgovornosti.
  • Formirana su stručna tela i timovi u skladu sa potrebama škola i kompetencijama zaposlenih.
  • Direktor prati delotvornost rada stručnih timova i doprinosi kvalitetu njihovog rada.
  • Direktor obezbeđuje uslove da zaposleni, učenički parlament i savet roditelja aktivno učestvuju u donošenju odluka u cilju unapređenja rada škole.
  • Direktor koristi različite mehanizme za motivisanje zaposlenih.

6.2. U školi funkcioniše sistem za praćenje i vrednovanje kvaliteta rada

  • Direktor redovno ostvaruje instruktivni uvid i nadzor u obrazovno-vaspitni rad.
  • Stručni saradnici i nastavnici u zvanju prate i vrednuju obrazovno-vaspitni rad i predlažu mere za poboljšanje kvaliteta rada.
  • Tim za samovrednovanje ostvaruje samovrednovanje rada škole u funkciji unapređivanja kvaliteta.
  • U školi se koriste podaci iz jedinstvenog informacionog sistema prosvete za vrednovanje i unapređivanje rada škole.
  • Direktor stvara uslove za kontinuirano praćenje i vrednovanje digitalne zrelosti škole.
  • Direktor preduzima mere za unapređenje obrazovno-vaspitnog rada na osnovu rezultata praćenja i vrednovanja.

6.3. Lidersko delovanje direktora omogućava razvoj škole

  • Direktor svojom posvećenošću poslu i ponašanjem daje primer drugima.
  • Direktor pokazuje otvorenost za promene i podstiče inovacije.
  • Direktor promoviše vrednosti učenja i razvija školu kao zajednicu celoživotnog učenja.
  • Direktor planira lični profesionalni razvoj na osnovu rezultata spoljašnjeg vrednovanja i samovrednovanja svog rada.

6.4. Ljudski resursi su u funkciji kvaliteta rada škole

  • Direktor podstiče profesionalni razvoj zaposlenih i obezbeđuje uslove za njegovo ostvarivanje u skladu sa mogućnostima škole.
  • Zaposleni na osnovu rezultata spoljašnjeg vrednovanja i samovrednovanja planiraju i unapređuju profesionalno delovanje.
  • Nastavnici, nastavnici sa zvanjem i stručne službe saradnjom unutar škole i umrežavanjem između škola vrednuju i unapređuju nastavu i učenje.
  • Zaposleni primenjuju novostečena znanja iz oblasti u kojima su se usavršavali.

6.5. Materijalno-tehnički resursi koriste se funkcionalno

  • Direktor obezbeđuje optimalno korišćenje materijalno-tehničkih resursa.
  • Nastavnici kontinuirano koriste nastavna sredstva u cilju poboljšanja kvaliteta nastave.
  • Materijalno-tehnički resursi van škole (kulturne i naučne institucije, istorijski lokaliteti, naučne institucije, privredne i druge organizacije i sl.) koriste se u funkciji nastave i učenja.

6.6. Škola podržava inicijativu i razvija preduzetnički duh

  • Direktor razvija saradnju i mrežu sa drugim ustanovama, privrednim i neprivrednim organizacijama i lokalnom zajednicom u cilju razvijanja preduzetničkih kompetencija učenika.
  • U školi se podržava realizacija projekata kojima se razvijaju opšte i međupredmetne kompetencije.
  • Škola kroz školske projekte razvija preduzimljivost, orijentaciju ka preduzetništvu i preduzetničke kompetencije učenika i nastavnika.
  • Škola uključuje učenike i roditelje u konkretne aktivnosti u ključnim oblastima kvaliteta.
  • Direktor razvija međunarodnu saradnju i projekte usmerene na razvoj ključnih kompetencija za celoživotno učenje učenika i nastavnika.
Scroll to Top